Алагић Алију избавља љуба из сужањства задарског бана 0001    Процмиљело дванаест сужања 0002    мркој ноћци у седам сахата, 0003    све дванаест у једном синџиру, 0004    а пред њима Алагић Алија, 0005    до њег сестрић Нукић-бајрактаре, 0006    јер је пуних дванаест година 0007    како леже у зиндану Турци. 0008    Не знадоше кад им љето дође, 0009    ни кад дође ни када им прође. 0010    Тамница им кућа додијала, 0011    а јуначко отрухнуло месо. 0012    Љуто цвили тридесет Турака, 0013    а све тридест грлом и авазом. 0014    Тамница се близу догодила, 0015    догодила под бановом кулом, 0016    баницу су забун учинили 0017    и банови двоје близанчади, 0018    на баницу страва нападнула, 0019    из душека мехка се скочила, 0020    па дозива младу Анђелију, 0021    Анђелију, своју послушкињу, 0022    да приноћи црну ноћцу с њоме. 0023    Кад ујутро јутро освануло, 0024    подранио од Задарја бане, 0025    подранио са бијеле куле, 0026    па он иде љуби у одају. 0027    А срете га остарјела мајка, 0028    па говори од Задарја бану: 0029    „О мој сине, од Задарја бане, 0030    у зо час се оженио љубом, 0031    милом шћери Југ-Богдана бана! 0032    Махнита је, очињег ми вида! 0033    Што си луду у двор доводио? 0034    Ругају се момци и слушкиње, 0035    сву ноћ није ником мира дала.” 0036    Кад бан љуби у одају дође, 0037    па угледа Јефимију љубу, 0038    бјело лишце бјеше поквасила, 0039    црне очи своје замутила. 0040    Па је пита од Задарја бане: 0041    „Што си своје очи помутила, 0042    што си бјело лишце поквасила, 0043    што је теби, прикладна госпојо?” 0044    Њему вели Јефимија љуба: 0045    „Шути, бане, све т’ у зо час било, 0046    у зо час га кулу направио, 0047    а под кулом зиндан и тамницу. 0048    У тамницу тридесет Турака, 0049    нити виде сунца ни мјесеца. 0050    Тамница им кућа додијала. 0051    Ево пуних дванаест година 0052    ни пјеваше нити закукаше, 0053    а ноћас им муке додијале, 0054    па све тридест писну у зиндану, 0055    а све тридест грлом и авазом. 0056    Ја чу ли ме, од Задарја бане, 0057    ја ти пушћај од Удбине Турке, 0058    ја их пуштај, ја их исијеци, 0059    ја их, бане, пуштај на откупе, 0060    ја ћу у род побјегнути баби, 0061    баби ћу те своме напањкати, 0062    с твојом ћу те главом раставити!” 0063    То му рече па на ноге скочи, 0064    па прелети садефли бешики, 0065    па префати двоје близанчади, 0066    принесе их џаму и пенџеру, 0067    хтјеше дјецу кроз пенџер турити, 0068    нек од бана не остаје трага. 0069    Кад угледа од Задарја бане, 0070    госпоју је за руку узео, 0071    јер жао му два близанца сина, 0072    па госпоји бане бесједио: 0073    „Прођи ми се два близанца сина, 0074    кунем ти се, прикладна госпојо, 0075    извадићу Алагић Алију 0076    и Нукића сестрић бајрактара, 0077    ја Алију пустит на откупе, 0078    јал’ Алију главом раставити.” 0079    Па завика тавничара Ђуру: 0080    „Изведи ми Алагића млада 0081    и сестрића Нукић-бајрактара!” 0082    А кад Ђуро у тамницу пође, 0083    он поведе седам Нијемаца, 0084    а даде им седам конопаца. 0085    Док Алију гвожђа опростио, 0086    на Алији синџир гвожђе тешко, 0087    седам халка седамдесет ока, 0088    сам катанац од оке четири, 0089    залио га тучом и оловом. 0090    Кад Алију гвожђем опростио, 0091    ту га свеза седам Нијемаца, 0092    на њ удрио седам конопаца, 0093    поведе га седам Нијемаца, 0094    па га воде у одају бану, 0095    у одају на високу кулу, 0096    и сестрића Нукић-бајрактара. 0097    Како бану у одају дође, 0098    Турчин њему добро јутро викну, 0099    а бан њему здравље прифатио. 0100    А вели му од Задарја бане: 0101    „О Турчине, Алагић Алија, 0102    каква ти је мука и невоља, 0103    те ти пиштиш у зиндану моме? 0104    Задар си ми забун учинио. 0105    О Алија, царева газијо, 0106    њеси јунак колико те фале.” 0107    А вели му Алагић Алија: 0108    „Шути, бане, замукнуо муком, 0109    није шала ни дванаест дана, 0110    а камоли дванаест година, 0111    ја не видјех данка ни јунака, 0112    већ што трухнем у зиндану твоме.” 0113    „Ја Алијо, царева газијо, 0114    би л’ ти мило на Крајину доћи? 0115    Ја, Алија, жалосна ти мајка, 0116    то је теби пала на ум була. 0117    О Алијо, царева газијо, 0118    ако желиш на Крајину сићи, 0119    хајд’, Алија, да се погодимо.” 0120    „Хоћу, бане, за невољу љуту.” 0121    „Ја, Алијо, царева газијо, 0122    мореш дати хиљаду дуката, 0123    да те жива пуштим на Крајину? 0124    Доста си ми јада учинио. 0125    Ја сам чуо а кажу ми људи, 0126    колики је бедем у Отоци, 0127    вас си бедем главам накитио, 0128    све сердара, мојијех главара. 0129    Авлију си био започео, 0130    већ ти не би од бога суђено, 0131    већ да лежиш у зиндану моме.” 0132    Проговара Алагић Алија: 0133    „Јесам, бане, свег ми на свијету, 0134    доста сам ти јада учинио, 0135    удовица у дом поврнуо, 0136    а сестара у црно завио.” 0137    „Мореш дати хиљаду дуката?” 0138    „Могу, бане, за невољу љуту.” 0139    „Мореш дати крила и челенке, 0140    око главе дванаест челенака?” 0141    „Могу, бане, за невољу љуту.” 0142    „Мореш дати токе кавајлије, 0143    саме токе од три оке злата, 0144    у њима ти два камена драга, 0145    ваљају ти два царева града?” 0146    „Могу, бане, за невољу љуту.” 0147    „Мореш л’ дати од злата појасе, 0148    а по њима сребреног силаха?" 0149    „Могу, бане, за невољу љуту.” 0150    „Мореш дати црвену доламу, 0151    не б’ од игле врхом префатио 0152    што ти није злато натопило? 0153    Мореш дати ковче и чакшире, 0154    уз њих су ти исплетене гује, 0155    оне гује од сухога злата, 0156    под кољено саставиле главе? 0157    Кад корачиш, састављају главе, 0158    би ти реко да су обје живе.” 0159    „Могу, бане, за невољу љуту.” 0160    „Мореш дати дебела дората, 0161    о дорату двије кубурлије, 0162    што ти харче литру тученика, 0163    а олова тридесет четири? 0164    Кад ти пукне пушка са дората, 0165    оде јека на четири стране, 0166    с буковине полијеће лишће. 0167    Мореш дати оштру димискију, 0168    што сијече бијесна Маџара 0169    и на њојзи шипке демискије? 0170    Ја, Алија, жалосна ти мајка, 0171    јесам чуо и кажу ми људи, 0172    на дорату седло од мерџана. 0173    Кад у петак у џамију пођеш, 0174    кад је бациш на дората свога, 0175    абахија пала до копита, 0176    триста кита бије по дорату, 0177    а све триста од сухога злата, 0178    така ти је златна абахија. 0179    Сад, Алија, царева газијо, 0180    ходи сада да се цијенимо, 0181    да те жива пустим на Крајину.” 0182    „Давор, бане, луде ти си главе, 0183    не би мала сва Отока дала, 0184    а камоли кућа Алијина.” 0185    „Ја, Алија, жалосна ти мајка, 0186    јесам чуо а кажу ми људи, 0187    остала ти лијепа кадуна, 0188    мила шћерца Бабахмеда Деде, 0189    да ми Фатму дадеш за љубовцу, 0190    да будемо главни пријатељи, 0191    да идемо један у другога.” 0192    Проговара Алагић Алија: 0193    „Шути, бане, курва те родила, 0194    не спомињи Туркиње кадуне, 0195    јер ми дину поднијет не може. 0196    Већ чујеш ли, од Задарја бане, 0197    ако макнем руком и раменим, 0198    прекинућу седам конопаца, 0199    зубим ћу ти гркљан извадити, 0200    што помену лијепу кадуну. 0201    Не дам Фатме за живота свога, 0202    ни дората, коња од мејдана, 0203    не дам теби оштру демискију, 0204    ћорда ми је на ћабу ходила, 0205    ћабу ми је теваб учинила, 0206    на њој су ми два ајета царска, 0207    да ће мени пусти останути 0208    у зиндану, у Задарју граду.” 0209    Наједи се од Задарја бане: 0210    „Никад куле своје видјет нећеш, 0211    већ ће т’ овдје кости останути.” 0212    Проговара Алагић Алија: 0213    „Давор, бане од Задарја града, 0214    не било ти за бабину душу, 0215    ја не жалим јунак умријети. 0216    Добра сам се коња најахао, 0217    наносио лијепа одјела, 0218    а напио црвенике вина, 0219    нашјеко се каурскије глава, 0220    наљубио Латинки дјевојки.” 0221    Наједи се од Задарја бане, 0222    па завика тавничара Ђуру: 0223    „Води врага Алагића млада, 0224    раздвој њега сама од Турака, 0225    претури га у другу тавницу, 0226    гдјено вода има до кољена, 0227    а по води поникнула шаша, 0228    по њој плове змије и акрепи, 0229    змије пију а акрепи лижу.” 0230    А Нукићу бајрактару каже: 0231    „А Нукићу, мио бајрактаре, 0232    нијеси ми ништа учинио, 0233    вољ ти сидјет овдје у Задарју, 0234    вољ ти ићи на турску Крајину, 0235    обрадоват мајку на чардаку?” 0236    Проговара Нукић-бајрактаре: 0237    „Волим ићи на турску Крајину, 0238    обрадоват мајку на чардаку.” 0239    Па му даде маџарију жуту: 0240    „Купи капу и узми опанке, 0241    па ти хајде на вашу Крајину 0242    а без дај’џе, Алагић Алије.” 0243    (Проговара Алагић Алија) 0244    „О сестрићу, Нукић-бајрактаре, 0245    зар остави ојађена дају 0246    у зиндану, каурскоме граду?” 0247    Ту рекоше па се пољубише, 0248    а Алију у зиндан бацише. 0249    Већ му рече Алагић Алија: 0250    „Мој сестрићу, Нукићу Алија, 0251    кад ти пођеш на нашу Крајину, 0252    а сврни се даји на мазгалу.” 0253    Оде Нукић у беглук-мејхану, 0254    три дни Нукић лежа у мејхани, 0255    све по дану хода по сокаку, 0256    а по ноћи лежи у мејхани. 0257    Па кад пође Нукић на Крајину, 0258    па се сврну даји на мазгалу: 0259    „Ејдовале, Алагић Алија, 0260    оде Нукић на турску Крајину!” 0261    Па му даде књигу шаровиту, 0262    даде му је Алагић Алија. 0263    Алија му из зиндана каже: 0264    „Селам ћеш ми остарјелој мајци, 0265    нек се сунцу и мјесецу нада, 0266    а Алији никад довијека, 0267    већ Алију никад видјет неће. 0268    Нек продаје луке и читлуке, 0269    нек се храни и ода зла брани.” 0270    Па му даде књигу шаровиту. 0271    То рекоше пак се растодоше. 0272    Оде Нукић у турску Крајину. 0273    А кад дође у турску Крајину, 0274    све мислио, на једну смислио: 0275    „Већ ја одох дајиџиној кули, 0276    да ја видим дајиницу своју, 0277    да јој хабер од Алије кажем.” 0278    Кад он дође дајиџиној кули, 0279    кад авлијска врата затворена. 0280    А послуша Нукић-бајрактаре, 0281    неко цвили љуто у авлији. 0282    Он закуца халком на вратима, 0283    а кад скочи Алијина мајка, 0284    с добријем се разговара дором: 0285    „Мој дорате, кућни старјешино, 0286    ја на кули мушке главе нејмам, 0287    осљем тебе, синова дората.” 0288    Скочи стара, отвори му врата, 0289    а кад видје Нукић-бајрактара, 0290    о њему се објесила стара: 0291    „Мој Нукићу, мој по богу сине, 0292    ђе си свога оставио дају, 0293    је л’ ти, сине, дајо у животу?” 0294    „Алија је, стара, у животу 0295    и ево ти књиге од Алије.” 0296    А кад узе књигу од Алије, 0297    стара цикну као љута гуја, 0298    па полеће плацом и чаршијом, 0299    а да тражи да књигу проучи 0300    а да види шта јој књига каже. 0301    Кад видје је Алагића љуба, 0302    па полеће низ бијелу кулу, 0303    па свекрву стиже у сокаку: 0304    „Шта је, стара, Алагића мајко, 0305    да бог даде ти се помамила?!” 0306    „Снахо моја, дуго јадна била, 0307    ево нама књига од Алије.” 0308    „Бог т’ убио, Алијина мајко, 0309    кад сам била на врелу Цетини 0310    у мог (бабе), Бабахмеда Деде, 0311    њесам млада била чобаница, 0312    већ учила књигу у мејтефу. 0313    Да је ферман цара честитога, 0314    ласно бих га млада проучила, 0315    а некмоли књига посланица.” 0316    Кад се врати на бијелу кулу, 0317    стаде учит књигу шаровиту. 0318    Књигу учи, сузе пролијева: 0319    „Мајко моја, обадва ти свјета, 0320    љуби подај нићах од менека, 0321    подај њојзи хиљаду дуката, 0322    то јој море доћи од нићаха. 0323    Подај њојзи мојега дорина, 0324    и подај јој седло од мерџана, 0325    а на седлу абахију златну, 0326    кад ја пођем џуми и џамији, 0327    па му баци абахију златну, 0328    триста кита бије до копита, 0329    а све триста од сухога злата, 0330    нека иде роду, баби своме, 0331    нек с’ удаје прикладна кадуна, 0332    јазук јој је остат без евлада. 0333    Моја стара са чардака мајко, 0334    спреми моје двије пушке златне 0335    на Ђулију двама Ђулагића, 0336    два Ђулића оба амиџића, 0337    нек их носе а мене спомињу, 0338    а оно су буљубаше младе, 0339    неће ли ме кадгод покајати. 0340    Спреми, мајко, крила и челенке 0341    и спреми ми токе и канате 0342    на Кладушу Муји и Халилу, 0343    а Мујо је стари буљубаша, 0344    неће ли ме Мујо осветити.” 0345    Кад кадуна књигу проучила, 0346    онда викну слугу Хусејина, 0347    а даде му двије пушке мале 0348    и уз пушке стотину дуката: 0349    „Носи пушке на Ђулију равну. 0350    Не сћедну ли браћа прифатити, 0351    носи, брате, на турску Кладушу, 0352    а на руке Муји и Халилу.” 0353    А кад чуо слуга Хусејине, 0354    па појаха дебела дорина, 0355    па прифати двије пушке мале 0356    и уз пушке стотину дуката, 0357    оде Турчин на Ђулију равну. 0358    А кад дође пред бијелу кулу, 0359    код Ђулића врата затворена, 0360    неко коња по авлији вађа, 0361    коња вађа а уз њега пишћи. 0362    Он закуца халком на вратима. 0363    Кад упаде слуга у авлију, 0364    а кад нађе претила чилаша, 0365    вађа њега сестра Ђулићева. 0366    Он јој туден турски селам викну, 0367    а она му селам префатила: 0368    „А бога ти, сестро Ђулићева, 0369    што је с’ чилаш крви обојио?” 0370    А вели му лијепа дјевојка: 0371    „А бога ми, сархатлијо млада, 0372    бог убио Алагић Алију! 0373    Моја браћа чету сакупила 0374    и отишли каурскоме граду, 0375    они хтјели избавит Алију, 0376    па их влашка стража потпазила, 0377    браћа су се обранила љуто. 0378    Ено оба брата на чардаку, 0379    ђе болују ране неприбоне.” 0380    Слуга не смје одјахат чилаша, 0381    већ оћера на стару Кладушу. 0382    Кад доћера Хрњичиној кули, 0383    кад у њојзи врата затворена. 0384    Па закуца халком на вратима, 0385    а кад приђе сестра Хрњичина, 0386    па отвори два каната врата, 0387    она вода Мујина Ђогата 0388    и Малина гојена Халила, 0389    оба су се крви обојила 0390    с обје стране, тамам до копита. 0391    „Селам алећ, сестро Хрњичина!” 0392    „Алећ селам, незнана делијо!” 0393    „А бога ти, сестро Хрњичина, 0394    ђе је био Мујо и Халиле, 0395    ђе су били, ђе су с’ изранили?” 0396    „Бог убио Алагић Алију, 0397    моја браћа чету окупили, 0398    па су сашли у земљу душманску, 0399    не би ли га жива избавили, 0400    у Задарју кавгу заметнули 0401    све с Алије, од бога му тешко. 0402    Оба ми се брата обранила: 0403    на Муји је седамнаест рана, 0404    од њедара тамам до бедара, 0405    кроз једне се виде џигарице, 0406    а кроз друге жарко грије сунце.” 0407    А кад чуо слуга Хусејине, 0408    па побјеже из мермер-авлије. 0409    А кад дође Алагиној кули, 0410    а срете га Алагина љуба: 0411    „Богом брате, слуго Хусејине, 0412    је л’ ти ико пушке прифатио?” 0413    А слуга јој вели на авлији: 0414    „Шут’, кадуно, замукла муком, 0415    кад с Алије гину Крајишници, 0416    изгинули Крајишници млади.” 0417    Стаде писка Алијине љубе: 0418    „Шта ћу сада од живота свога?” 0419    Па завеза пет стотин дуката, 0420    па их даде слуги Хусејину: 0421    „Носи баби на врело Цетиње, 0422    неће л’ бабо буљубаше наћи, 0423    неће л’ мога избавит Алију.” 0424    У млађега поговора нејма, 0425    Хусо узе пет стотин дуката, 0426    а појаха претила парипа 0427    и однесе на врело Цетиње, 0428    па одјаха коња на авлији, 0429    оде момак Бабахмеду Деди, 0430    пољуби га у скут и у руку, 0431    остави му књигу на кољену. 0432    Хусо двори Бабахмеда Деда 0433    и даде му пет стотин дуката. 0434    Кад проучи књигу шаровиту, 0435    а угледа пет стотин дуката, 0436    од земље је на ноге скочио, 0437    Хуси опсова и оца и мајку: 0438    „Хусејине, курвино копиле, 0439    шта ’во моја несретница ради, 0440    зар Алино разасипље благо? 0441    А селам ћеш мојој несретници 0442    и ја ћу јој на Отоку доћи, 0443    нек не чека мене на чардаку, 0444    нека скочи са бијеле куле. 0445    Љевше јој је скочити са куле, 0446    него мене чекат на чардаку.” 0447    Отле Хусо сађе на авлију, 0448    па притишће дебела дорина. 0449    А кад дође на Отоку пусту, 0450    сусрете га Алијина љуба: 0451    „Богом брате, слуго Хусејине, 0452    је л’ ти бабо књигу префатио, 0453    је л’ ти узо пет стотин дуката?” 0454    „Шут’, кадуно, убила те муња, 0455    селам ти је Ахмо, стари бабо, 0456    и он ће ти на Отоку доћи. 0457    Љепше ти је на кулу изаћи, 0458    па са куле стрмоглав скочити, 0459    него бабе чекат на чардаку.” 0460    „Бога ми га ни чекати нећу, 0461    већ ти, Хусо, мој по богу брате, 0462    ти полети у нову чаршију, 0463    доведи ми Јусуфа бербера, 0464    нек донесе бритве бријачице, 0465    а подај му дванаест дуката, 0466    што ће доћи на бијелу кулу.” 0467    Момак сађе па Јусуфа нађе, 0468    па му даде дванаест дуката: 0469    „Селам ти је кадуна млада, 0470    заробљеног Алагића љуба, 0471    да понесеш бритве бријачице, 0472    да јој ноћас на чардаке дођеш.” 0473    А кад акшам на земљу пануо, 0474    док ето ти Јусуфа бербера, 0475    а срете га Алагића љуба, 0476    пољуби га у бијелу браду: 0477    „Богом брате, Јусуфе бербере, 0478    обриј мени ситне плетенице.” 0479    Кад кадуна сједе у столицу, 0480    обрија јој ситне плетенице, 0481    остави јој туре од перчина. 0482    Јусуф оде натраг у чаршију. 0483    Једва чека Алагина љуба, 0484    једва чека кад ће сабах доћи. 0485    А кад зора и сабах удрила, 0486    и Даница помолила лишце, 0487    онда викну слугу Хусејина: 0488    „Ну ти спани дори у подруме, 0489    спремај мени Алина дорина, 0490    па га немој, слуго, опремати, 0491    ко што си га аги опремао, 0492    када пође ага у џамију, 0493    већ кад пође у земљу душманску.” 0494    Хусо оде у топле подруме, 0495    а кадуна дође до сандука, 0496    до сандука Алагића млада, 0497    од сандука врата отворила, 0498    па извади каурске хаљине, 0499    па обуче кавурске хаљине, 0500    а припаса сабљу Алијину, 0501    а расплете туре од перчина, 0502    а уплете триста маријаша 0503    и три крста од сухога злата, 0504    а на главу шкрљак позлаћени, 0505    па прилази ведру огледалу, 0506    она млада сузе оборила: 0507    „Драги боже, не пиши грехове, 0508    јер ако је капа шавка црна, 0509    на срцу је турска вјера тврда. 0510    Овака је крвава Крајина.” 0511    Па прифати хегбе са дората 0512    и у руку бугар-кабаницу. 0513    А кад сађе на мермер-авлију, 0514    утеже му бугар-кабаницу. 0515    За њом иде Алијина мајка. 0516    Стоји писка Алијине мајке, 0517    загрли је Алагића љуба, 0518    пољуби је с обадвије стране: 0519    „Ејдовале, Алагића мајко, 0520    ја се када видјет, ја не видјет!” 0521    Па појаха дебела дорина, 0522    па наћера испод танке куле. 0523    Па с’ окрену на Алину кулу, 0524    крваве је сузе обалише, 0525    па бесједи млада на дорату: 0526    „Хејдовале, Алагића куло, 0527    коме ли ћеш пуста допаднути?” 0528    Па оћера на врело Цетиње. 0529    Кад доћера под бијелу кулу 0530    свога бабе, Бабахмеда Деде, 0531    опази је Дедо са пенџера, 0532    па бесједи Дедо са пенџера, 0533    бесједио својијем момцима: 0534    „Ето отуд некаква Маџара, 0535    прифат’те му дебела дората.” 0536    Познаде јој дебела дората 0537    и на њојзи своју несретницу, 0538    несретницу, своју милу кћерку. 0539    Она сјаха коња на авлији, 0540    а млађи јој коња прифатише. 0541    Кад изађе баби на чардаке, 0542    она њему божју помоћ викну. 0543    А вели јој бабо на чардаку: 0544    „Да си здраво, краљев Маџарине!” 0545    Алијина коња намирише, 0546    она ноћи с бабом на чардаку, 0547    па ујутро рано подранила, 0548    а добра јој коња опремише, 0549    све дарова момке и слушкиње. 0550    Туј остави тридесет дуката, 0551    док дарова млађе по авлији. 0552    Па узјаха коња на авлији 0553    и отишће испод танке куле. 0554    Пошто зађе пољем широкијем, 0555    онда Дедо момке окупио, 0556    па он пита дванест хизмећара: 0557    „Моја дјецо, моји хизмећари, 0558    познадосте л’ онога Маџара?” 0559    А бесједи дванест хизмећара: 0560    „Не знамо ти краљева Маџара.” 0561    „Дјецо моја, моје вјерне слуге, 0562    оно није краљев Маџарине, 0563    већ је оно моја несретница, 0564    вјерна љуба Алагића млада, 0565    лудо ти ће изгубити главу, 0566    па осужњит Алина дората, 0567    свој Крајини обломити крила, 0568    јал’ осужњит јал’ ће погинути.” 0569    Пратио је пољем широкијем, 0570    пратио је сузнима очима, 0571    све је прати а сузе пролива. 0572    Док кадуна поље прегазила, 0573    па се фати у Голуб-планину. 0574    Кад загази у Голуб-планину, 0575    па наћера својега дорина, 0576    наћера га уз богазе тврде 0577    обздире се тамо и овамо. 0578    Око пута метнуто камење, 0579    око њега јеле изникнуле, 0580    отишле су небу под облаке, 0581    дале гране с обадвије стране. 0582    Стоји дрека срна и кошута, 0583    а криве се мојму вјеверице, 0584    преко друма прескакују вуци. 0585    Добријем се коњем разговара: 0586    „Мој дорате, и брате и друже, 0587    оба ћемо кости оставити, 0588    разнијет нас вуци и бауци, 0589    оглодат нас црни гавранови, 0590    нит нам ко знати гроба ни мрамора.” 0591    Мал’-помало а данак по данак, 0592    она сађе до Задарја града, 0593    мркој ноћи на капију дође, 0594    а срете је капиџија Ђуро, 0595    под кадуном уфати дорина: 0596    „Маџарине, одјаши дорина, 0597    не смијем те пушћат на капију, 0598    бојимо се хиле од Турака, 0599    од Турака, старије крвника, 0600    јер ће саћи трбушати Мујо, 0601    отр’ ће се од градску капију 0602    ко шугаво јаре о хоморје.” 0603    Добро лаже прикладна кадуна, 0604    добро лаже а куне се криво: 0605    „Ја сам, Јуре, од кршна Котара, 0606    ја сам сестрић Цмиљанића млада, 0607    па сам чуо у нашем Котару, 0608    ђе је Мујо чету покупио, 0609    па сам јемин богу учинио, 0610    да ћу мога појахат дората. 0611    Ако нађем Мују и Халила 0612    и његово тридест Крајишника, 0613    рашћерат му тридест Краишника, 0614    а Муји ћу погубити главу, 0615    а Халила уфатити жива. 0616    Ево пуна недјељица дана, 0617    како Мују по планини тражим, 0618    ниђе Мује ни од њега гласа. 0619    Па сам ево пожелио пива, 0620    па сам ноћас пошо до Задарја 0621    не би ли се напојио пива, 0622    одморио дебела дорина.” 0623    А кад чуо капиџија Ђуро 0624    шта кадуна са дората прича, 0625    па прилеће краљев Маџарине, 0626    па га плесну руком по плећима: 0627    „Хеј аферим, брате бајрактаре, 0628    благо нами одсад довијека, 0629    кад имамо такије јунака, 0630    кој’ ће Мују осијећи главу, 0631    а Халила уфатити жива. 0632    Ноћас ћу ти отворити врата, 0633    да ће мене разминути глава.” 0634    Па прелеће Ђуро капиџија, 0635    отвори јој на капији врата. 0636    Па наћера дора на капију, 0637    а у сваке ударила мисли: 0638    „Фала богу, чуда великога, 0639    ђе ћу ноћит у кавурском граду.” 0640    Вид’ дората Алагића млада, 0641    он је често тудем долазио, 0642    долазио на градску капију, 0643    прогонио дебела дората. 0644    Хвата дорат обадва дизгина 0645    пред мејхану Алагића секе, 0646    Алагића богом посестриме, 0647    ђе је њега Турчин научио. 0648    Крчмарица сједи за вечером, 0649    а она је по имену викну: 0650    „Крчмарице, отвори ми врата!” 0651    Крчмарица са столице скочи, 0652    а понесе фењер у рукама. 0653    А кад сађе на авлинска врата, 0654    мандал диже, полећеше врата, 0655    а упаде прикладна кадуна 0656    на дорату, коњу од мејдана, 0657    па јој она „добар вечер” викну, 0658    крчмарица здравље прифатила, 0659    крчмарица познаде дорина, 0660    а дорина побратима свога. 0661    Свеза дора у подруме мрачне, 0662    а кадуну на горњу одају. 0663    А кад сједе млада на шилтета, 0664    крчмарица стоји за вратима, 0665    па је њојзи тихо бесједила: 0666    „Што си очи у ме завратила? 0667    Донеси ми вина и ракије, 0668    дошла ми је у коталац душа, 0669    јер сам вома ожеднио љуто. 0670    Ево има недјељица дана, 0671    како Мују по планини тражим 0672    и његова гојена Халила, 0673    пси им ј . . . . и оца и мајку, 0674    јер су нама додијали Турци, 0675    а така је срећа у Хрњице, 0676    не десих се с њиме у планини.” 0677    Крчмарица очи извалила, 0678    па бесједи прикладном Маџару: 0679    „А бога ми, краљев Маџарине, 0680    ја си Турчин, ја те је родио, 0681    јали близу стојиш код Турака?” 0682    Добро лаже а куне се криво: 0683    »Нит сам Турчин, нит ме је родио, 0684    ама близу стојим код Турака. 0685    Мати ми је крчмарица била, 0686    долазили Крајишници млади, 0687    море бити да ме направише.” 0688    Пошто чула крчмарица млада, 0689    па извади либру из њедара, 0690    пред кадуну на одају баци. 0691    Кад погледа прикладна кадуна, 0692    кад се лишце с либром ударило. 0693    Онда вели прикладна кадуна: 0694    „Крчмарице, по богу сестрице, 0695    ја сам главом из турске Удбине, 0696    ја сам главом Алагића љуба.” 0697    А кад чула крчмарица млада, 0698    она врисну а руке рашири, 0699    руке шири, с кадуном се љуби: 0700    „Ја кадуна, Алагића љубо, 0701    куд си пошла, повела дората? 0702    Добра ти ћеш дора осужњити, 0703    а и ти ћеш изгубити главу.” 0704    Ту сједила недјељицу дана, 0705    па бесједи прикладна кадуна: 0706    „Крчмарице, посестримо драга, 0707    ја сам била на бановој кули, 0708    бан ће сутра Ружорића цркви 0709    и повест ће хиљаду солдата 0710    и повешће тридест Маџаркиња, 0711    све сестара нашије сердара, 0712    а повешће тридесет Турака, 0713    све ће Турке ондје исмицати, 0714    Алију ће на колац набити.” 0715    „Посестримо, Алагића љубо, 0716    Алагића, мога побратима, 0717    ноћас гони дора под планину, 0718    сакриј дора у зелена луга. 0719    Кад наведу Алагића млада, 0720    јаш’ дората, жалосна ти мајка, 0721    а наћерај дора у солдате, 0722    ако си ти соја јуначкога.” 0723    Кад то чула Алагића љуба, 0724    појахала дебела дорина, 0725    а и бритку сабљу припасала, 0726    халали се с крчмарицом младом 0727    и одјаха Ружорића цркви 0728    код бијела оног намастира. 0729    Па закуца халком на вратима, 0730    ал’ изнутра неко проговара: 0731    „Ко куца халком на вратима? 0732    Намастира не смим отворити 0733    од Турака, силније крвника.” 0734    А вели му Алагића љуба: 0735    „Посло ме је од Задарја бане, 0736    да вам кажем шта имате радит, 0737    јер ће сутра главом бане доћи 0738    и са њиме хиљаду солдата, 0739    и тридесет Маџарки дјевојки 0740    и тридесет Турак заробљени. 0741    Сви су Турци у једном синџиру, 0742    свију ће их овдје погубити, 0743    а пред њима Алагић Алија, 0744    Алију ће на колац набити.” 0745    Док се врата туден растворише, 0746    а упаде Алагића љуба 0747    на дорату коњу од мејдана, 0748    а за собом затворила врата. 0749    Ал’ ту сједи девет калуђера. 0750    Бир упаде, прифатила ћорду, 0751    не би мајка подојила сина, 0752    она смаче девет калуђера, 0753    вас намастир крви поштрапала, 0754    па изведе дебела дората, 0755    а притвори цркву намастира, 0756    па увуче дора у лужину 0757    покрај пута, друма широкога. 0758    Једва чека док огрије сунце. 0759    Док на граду дрмнуше топови, 0760    док ево ти бана од Задарја, 0761    с њиме иде хиљаду солдата, 0762    а бан води тридест дјевојака, 0763    а пред баном тридесет Турака, 0764    све тридесет у једном синџиру, 0765    а пред њима Алагић Алија. 0766    Алију су сама одвојили, 0767    на Алији седам конопаца, 0768    а води га седам Нијемаца, 0769    на рамену трнов колац носи, 0770    на што ће га натукнути млада. 0771    А кад био крај зелена луга, 0772    па запјева Алагић Алија, 0773    а запјева танко, гласовито: 0774    „Жарко сунце, нависоко ти си, 0775    јадан Мујо, надалеко ти си. 0776    Жарко сунце, подигни се више, 0777    јадан Мујо, примакни се ближе. 0778    Да ти видиш Алагића твога, 0779    каквом ће ти смрти умријети.” 0780    То Маџарим врло мрско било, 0781    па му женску силу ударили: 0782    „Што то пјеваш, Алагић Алија?” 0783    А све гледа Бабахмеда Ханка, 0784    од образа сузе пролијева. 0785    А да видиш Бабахмеда Деде, 0786    милог бабе Алагића љубе, 0787    окупио по Крајини Турке, 0788    доведе их у Голуб-планину 0789    више бијеле Ружорића цркве. 0790    Кад видјеше блиједе Мађжаре, 0791    а ђе воде Крајишнике Турке, 0792    халакнуше из планине Турци 0793    кано љути из планине вуци. 0794    А кад видје Бабахмеде Ханка, 0795    па притиште Алина дорина, 0796    на Алију наћера дората, 0797    а сину јој од бедрице ћорда, 0798    на Алији свезе пресијекла. 0799    Кад с’ Алија руку опростио, 0800    дренов колац у руке узео: 0801    ђе год кога с коцем прифаћаше, 0802    са црном га земљом састављаше. 0803    Док се двије силе уфатише 0804    под бијелом Ружорића црквом. 0805    Паде тама од неба до тала 0806    све од брза праха и олова. 0807    А кад видје од Задарја бане 0808    шта с’ уради под бијелом црквом, 0809    он окрену витку бедевију 0810    а да бјежи граду задарскоме. 0811    Уочи га Алагића љуба, 0812    па за њиме наћера дората. 0813    У шестом га скоку достигнула. 0814    Како стиже од Задарја бана, 0815    а сину јој од бедрице ћорда, 0816    па прифати задарскога бана 0817    брцимице преко лопатице 0818    на двије га поле раставила, 0819    уфати му витку бедевију, 0820    те се врати под бијелу цркву, 0821    нађе свога Алагића млада 0822    и даде му банову кобилу, 0823    па наћера дору у солдате. 0824    Рабум драги, шта јој дорат ради, 0825    сијева јој од бедрице ћорда, 0826    а зјевају од Маџара главе. 0827    Док се рани Алагића љуба, 0828    на кадуни једанаест рана, 0829    око срца и живота свога. 0830    Пошто младој ране додијаше, 0831    утјерала дору у лужину 0832    па одјаха дебела дората, 0833    а свеза га за јелову грану, 0834    леже млада под зелену јелу, 0835    леже млада ране боловати. 0836    Када бану војску расћераше, 0837    похваташе тридест Маџаркиња, 0838    рањенике Турке искупише, 0839    а шехите ондје покопаше. 0840    А да видиш Ханкинога бабе, 0841    све пребире леше низ образе, 0842    неће л’ видјет своју несретницу, 0843    а не каже ништа Крајишницим. 0844    Рони Дедо сузе од образа. 0845    Кад погледа до зелена луга, 0846    бирдем скочи од земље на ноге, 0847    а завика слугу Хусејина. 0848    Када бабо у лужину сађе, 0849    кад кадуна очи затворила. 0850    „Трчи, Хусо, нађи буљубашу!” 0851    Па нађоше буљубашу Муја. 0852    Када Мујо у лужину дође, 0853    у ране јој натиска фитиље, 0854    утеже је пасом мукадемом. 0855    Тад кадуна гајрет учинила, 0856    своје црне очи отворила. 0857    Уђахаше прикладну кадуну 0858    на дората Алагића млада, 0859    поведоше Алагића љубу, 0860    доведоше на турску Крајину. 0861    Видала се по године дана, 0862    док је грдне ране пребољела. 0863    Тад Алија свадбу покупио, 0864    а и себи ђердек учинио.